Šta je RotarAct?

Rotaract je međunarodni program Rotary International-a koji uključuje mlade ljude između 18 i 30 godina. Klub može biti osnovan uz podršku i mentorstvo lokalnog Rotari kluba. Rotarakt klubovi mogu biti osnovani i u okviru bilo kog univerziteta. Rotaract klubovi predstavljaju partnere lokalnim Rotari klubovima i veoma bitan deo Rotari porodice. Članovi klubova pokazuju i dokazuju da mogu biti inovativna i pokretačka snaga pozitivnih promena u svojim lokalnim zajednicama, i da su uvek spremni na “služenje i druženje”, te i proširiavanje svojih ličnih i profesionalnih kontakata.

Istorijat Rotarakta

Rotarakt se razvio i napredovao brzo u svojoj kratkoj, ali dinamičnoj istoriji. Ranih šezdesetih, Rotari klubovi širom sveta su počeli da sponzorišu projekte studentskih organizacija koje su se bavile društveno korisnim radom. Predsednik Rotary Internacional-a za 1967/68, Luter Hodžis, i njegovo rukovodstvo, smatrali su da takvi klubovi mogu imati internacionalni značaj pa je osmišljen Rotarakt i priznat 1968. kao deo zvaničnog programa delovanja Rotari klubova. Rotarakt je osmišljen prvenstveno kao način za kanalisanje energije mladih osoba u pozitivne aktivnosti od kojih bi mogla imati koristi njihova lokalna zajendica.
Danas u svetu postoji preko 7 600 Rotarakt klubova u 163 različitih država sa preko 176000 članova. Kao pokret koji okuplja isključivo mlade ljude, on je postao globalni fenomen. U etimološkom smislu naziv “Rotarakt” je nastao kombinacijom reči “Rotari” i “Akcija”

Ciljevi Rotarakta

S obzirom da Rotarakt jeste deo globalnog Rotari pokreta, glavni ciljevi ovog pokreta jesu i ciljevi Rotarakta. No, svojim delovanjem i razvojem Rotarakt je izgradio sopstveni identitet, a time i  niz specifičnih ciljeva:
  

• Razvoj profesionalnih i liderskih veština,
• Ukazivanje na značaj poštovanja prava drugih,
• Prepoznavanje i evaluacija svake profesije kao društveno korisne,
• Razvoj liderstva i profesionalne odgovornosti utemeljene na visokim etičkim standardima,
• Upoznavanje sa potrebama, problemima i mogućnostima delovanja u okviru lokalne zajednice, regiona i sveta uopšte,
• Pružanje mogućnost pojedinačnom i grupnim angažovanjima u služenju zajednici, promovisanje razumevanja na međunarodnom nivou i širenje dobronamernosti  među ljudima.

Način delovanja Rotarakta

Svaki Rotarakt klub sponzorisan je od strane lokalnog Rotari kluba. Rotarakt klub daje Rotarijancima mogućnost za mentorstvo nad dinamičnim mladim osobama, zainteresovanim za služenje zajednici, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Zauzvrat, Rotarakt klub unosi novu energiju u Rotari klub, osvežava novim idejama, daje aktivnu potporu projektima i osposobljava potencijalne članove Rotari kluba. Rotarakt klubovi su na lokalnom nivou nezavisni u upravljanju, a najvćim delom i u finansiranju svojih projekata. Zajedničko delovanje Rotarakt kluba sa Rotari klubom na aktivnostima, jača se i celokupna Rotari porodica.

Iako Rotarakt klubovi organizuju različite projekte i aktivnosti, koji primarno zavise od interesovanja članova kluba, aktivnosti klubova ipak se mogu podeliti u tri grupe:

• delatnosti služenja zajednici,
• razvoj liderstva i
• napredovanje u profesiji

Samo zajedno, ove tri oblasti, čine program kluba potpunim i dobro izbalansiranim.

Šta je Rotary International?

Rotary International je organizacija rasprostranjena širom sveta sa preko 1.2 miliona članova. Članovi Rotari klubova, poznatiji kao Rotarijanci, sprovode humanitarne akcije, ohrabrujći visoke etičke standarde u svim pozivima i pomažu izgradnji dobre volje i
mira u  svetu.

Danas, Rotary pokret čini preko 32 000 klubova u više od 200 zemalja u svim geografskim područijima. Klubovi su nepolitčnog i nereligijskog karaktera, otvoreni za sve kulture, rase i vere.

Istorijat i formiranje Rotari pokreta

Prvi svetski servisni klub, Rotari klub u Čikagu, država Ilinois, SAD, formiran je 23. februara 1905. od strane Pola P. Harisa, advokata, sa željom da u klubu profesionalaca ponovo oživi prijateljski duh koji je osećao u malim gradovima u kojima je živeo u detinjstvu. Ime Rotari je izvedeno iz stare prakse da se mesta sastanaka rotiraju između kancelarija članova.
Popularnost Rotarija se širila u Sjedinjenim Državama tokom naredne decenije – klubovi su osnivani od San Franciska do Njujorka. Do 1921, Rotari klubovi su bili formirani na šest kontinienata, a organizacija je dobila ime Rotari Internacional godinu dana kasnije.
Kako je Rotari rastao, njegova misija se proširila izvan služenja profesionalnim i društvenim interesima članova kluba. Rotarijanci su počeli da udružiju svoje resurse i potencijale da pomognu zajednicama kojima je bila potrebna pomoć. Predanost organizacije ovom idealu je najbolje iskazana kroz njen osnovni moto: Služenje iznad sebe (Service Above Self). Rotari je takođe kasnije usvojio etički kod, nazvan Test četiri pitanja, koji će kasnije biti preveden na stotine jezika.
Tokom II svetskg rata, Rotarijanci su bili još više posvećeni promovisanju međunarodnog razumevanja. Konferencija Rotarija održana u Londonu 1942. je zasejala seme za razvoj Agencije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), a brojni Rotarijanci su služili kao savetnici u Ujedinjenim nacijama. Specifičnost Rotarija ogleda se i u tome što je jedna od retkih organizacija koja ima aktivnu ulogu i članstvo u Ujedinjenim Nacijama, i po pojedinim temama ima pravo glasa!

Fond donacija, pokrenuta od strane Rotarijanaca 1917. postala je neprofitna organizacija poznata pod imenom Rotary Foundation 1928. godine. Po smrti Pola Harisa 1947, poplava donacija Rotarijanaca u njegovu čast (ukupno 2 miliona dolara) lansirala je prvi program Fondacije – postdiplomske stipendije, danas poznate kao Ambassadorial Scholarships. Danas, prilozi Rotari fondaciji, koji dostižu i preko 80 miliona dolara godišnje, finansiraju širok spektar humanitarnih davanja i obrazovnih programa koji omogućuju Rotarijancima da donesu nadu i promovišu međunarodno razumevanje širom sveta.
1985. godine, Rotari je  na sebe preuzeo istorijsku obavezu da vakciniše svu decu sveta protiv dečije paralize. U partnerstvu sa nevladinim organizacijama i vladama zemalja kroz program PolioPlus, Rotari je najveći donator iz privatnog sektora svetskoj kampanji istrebljenja dečije paralize. Rotarijanci su skupili stotine hiljada PolioPlus volontera i vakcinisali više od milijardu dece širom sveta.
U osvit 21. veka, Rotari izlazi u susret novim potrebama društva, šireći svoje napore da odgovori na kritična pitanja kao što su degradacija životne okoline, nepismenost, glad u svetu, i zaštita dece. Posle pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza, Rotari klubovi su formirani ili ponovo pokrenuti širom srednje i istočne Evrope.

Razvoj Rotary pokreta u Srbiji

Kraljevina Jugoslavija bila je dvadesetih godina prošlog veka vrlo plodno tlo za razvoj Rotary pokreta, tako da je prvi Rotary klub osnovan već 1928. godine u Beogradu, zatim u Zagrebu 1929.godine.

Po osnovnoj ideji o članstvu u Rotariju, članovi u našoj zemlji bili su viđeniji ljudi iz biznisa, politike, kulture, nauke, poznati industrijalci, pisci, akademici i svi ostali lideri u svojim profesijama kao i svi oni koji su sa svojim ličnim velikim inegritetom zaslužili i zadužili da se nađu među elitom. Među najpoznatijim našim Rotarijancima sa kojima se svakako možemo podičiti su Milan Stojadinović, nobelovac Ivo Andrić, najpoznatiji naš  matematičar Mihailo Petrović – Mika Alas i mnogi drugi.

U periodu od 1931.godine do 1940.godine, formirani su klubovi u Pančevu (1931.godine), Zemunu  (1934.godine), Nišu (1936.godine), Leskovcu, Kikindi, Zrenjaninu, Bečeju, Vršcu, Somboru, Bačkoj Topoli, Kanjiži, Jagodini, Paraćinu, Ćupriji. Početak rata Kraljevina Jugoslavija je dočekala sa 34 kluba i 809 članova.
 
Godine 1940.godine procenjeno je da razbuktavanje rata u Evropi, više neomogućava regularno delovanje Rotary klubova, pa je doneta odluka o obustavljanju rotarijanskih aktivnosti. Posle rata iako rad Rotary klubova nikada nije formalno ni bio zabranjen, ostalo je veoma malo živih predratnih Rotarijanaca. Ideologija tadašnjeg novog društva u našoj zemlji uticala je na to da je rad klubova morao biti “uspavan”.

Godine 1989.godine formiran je u Beogradu prvi Inicijativni odbor za reosnivanje Rotary Club-a Beograd, a odmah potom i slična za reosnivanje Rotary Club-a Zemun, a potom i inicijativom beogradskog odbora formiran je 1992.godine i odbor u Novom Sadu. Rotary klub Beograd primljen je u Rotary Internacionalu, 5.maja 1992.godine. 1995.godine reosnovana tri kluba Beograd, Novi Sad i Zemun.

Misija i ciljevi Rotari pokreta

Misija Rotary Internacional, rasprostanjene asocijacije Rotari klubova širom sveta, jeste pružanje pomoći onima kojima je pomoć potrebna i promocija visokih etičkih standarda, kroz razvoj razumevanja, dobre volje i mira u svetu,  preko razvoja saradnje u svakodnevnom poslu, profesionalnom i društvenom  liderstvu.

Jedinstveni moto Service Above Self jeste osnovni cilj Rotari pokreta i ogleda se pre svega u pružanju pomoći u lokalnoj zajednici, na radnom mestu ili bilo gde u svetu.
Predmet postojanja Rotari pokreta jeste ohrabrivanje i hranjenje ideala pomoći drugim ljudima gradeći na tom idealu dostojanstven i jedinstven pokret u svetu. U tom cilju pokret hrabri i jača:

• Poznanstva među ljudima, kao priliku za pomoć onima kojima je pomoć zaista potrebna,
• Visoke etičke standarde u privatnom, radnom i profesionalnom okruženju, težeći ka preopoznavanju bezvrednih i beskorisnih prilika u cilju njihovog izbegavanja i razvoju plemenitih veština i profesija u cilju unapređenja društva,
• Ideal pomoći drugim ljudima kod svakog Rotarijanca u svakom poslu i u svakom društvu,
• Napredak međunarodnog razumevanja, dobre volje i mira kroz saradnju na globalnom nivou, težeći jačanju ideala pomoći drugima.

Način delovanja Rotari pokreta i vodeći principi
Rotari posvećenost praktičnoj vodilji koja u isto vreme predstvalja i filozofski ideal izražen kroz moto Service Above Self, praktično je kanalisana kroz 4 polja delovanja koja se realizuju od najviših organa ovog pokreta pa do lokalnih klubova. Svaki Rotarijanac ciljeve Rotari pokreta ostvaruje na sledeće načine:

• Delovanjem u cilju jačanja sopstvenog kluba i osiguranju efektivnog funkcionisanja kluba,
• Stručnim delovanjem u okviru sopstvenog profesionalnog poziva razvijajući visoke etičke standarde u njemu,
• Pomoć lokalnoj zajednici preko klubskih projekata i aktivnosti preduzetih u cilju poboljšanja života u toj zajednici,
• Međunarodnom saradnjom u cilju širenja vrednosti za koje se Rotari zalaže na globalnom nivou, a koji obuhvataju, pre svega, promociju globalnog razumevanja i mira.

Vodeći princip Rotari pokreta sadržan je u testu 4 pitanja. Ovaj test predstavlja srž etike i prepoznatljivog stila života u svakom njegovom segmentu, svakog Rotarijanca. Iako je ovaj test preuzet iz poslovne etike, a svoju punu afirmaciju doživeo je kroz altruističke pobude Rotari pokreta on ipak predstavlja fundament i bazu svake akcije i plana, svakog strateškog planiranja i svih drugih budućih planova.
Test 4 pitanja:

1. Da li je istina?
2. Da li je pošteno prema svima?
3. Da li će doprineti izgradnji dobre vilje i boljih prijateljstava?

Da li će biti korisno za sve?